Statistika poseta sajtu

mod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_counter
mod_vvisit_counterDanas285
mod_vvisit_counterJuče590
mod_vvisit_counterOve nedelje3927
mod_vvisit_counterProšle nedelje4343
mod_vvisit_counterOvog meseca9761
mod_vvisit_counterProšlog meseca21739
mod_vvisit_counterUkupno1690507

Trenutno online

Imamo 11 gostiju na mreži


FAQ PDF Štampa El. pošta

1. Do kada mi važe položene sve predispitne obaveze?

Položene predispitne obaveze važe do februarskog ispitnog roka naredne školske godine. Nakon februarskog ispitnog roka student mora da polaže sve predispitne obaveze ponovo.

 

2. Da li mogu da branim seminarski rad ukoliko nisam položio testove?

Ne, položeni testovi su uslov da bi se moglo pristupiti odbrani seminarskog rada.

 

3. Da li mogu da branim seminarski rad sam, ukoliko kolege iz mog tima nisu položili testove?

Da.

 

4. Kada se organizuje polaganje predispitnih obaveza?

Polaganje predispitnih obaveza se organizuje nekoliko dana pre polaganja ispita u ispitnim rokovima: jul, septembar, oktobar1, januar i februar.

Termini polaganja predispitnih obaveza tokom semestra važe za junski ispitni rok. U terminima za polaganje predispitnih obaveza tokom semestra polažu studenti prve godine, studenti na daljinu i studenti starije generacije.

 

5. Do kada je krajnji rok za predaju seminarskog rada?

Seminarski rad se predaje na samoj odbrani radova. Potrebno je odštampati dokumentaciju (verbalni model, SSA, rečnik podataka, PMOV i relacioni model), a bazu podataka kreiranu u Microsoft Access-u predati na CD-u.

 

6. Koliko procesa treba da imamo na prvom nivou dekompozicije, a koliko na drugim nivoima?

Na prvom nivou dekompozicije potrebno je imati onoliko procesa koliko ima članova u timu za izradu seminarskog rada. Što se tiče drugih nivoa dekompozicije, broj dekomponovanih procesa zavisi od složenosti procesa koji se dekomponuje.

 

7. Koliko skladišta podataka treba da imamo na prvom nivou dekompozicije, a koliko na drugom?

Ne postoji pravilo o potrebnom broju skladišta. Svakako, drugi nivoi dekompozicije su detaljniji, pa će se na tim nivoima javiti dodatna skladišta.

Na prvom nivou prikazati samo ono(a) skladište(a) koje se koristi za više procesa sa prvog nivoa.

Na drugom nivou prikazati skladišta koja su se javila na prvom nivou, a povezana su sa procesom koji se dekomponuje na drugom nivou. Takođe, prikazati nova skladišta koja se koriste samo kod procesa koji se dekomponuje na drugom nivou, a koja nastaju dekompozicijom tog procesa.

SSA kreiran na ovaj način jasno će prikazati koncept apstrakcije, odnosno postepeno uvođenje detalja.

 

8. Kako se radi rečnik podataka, šta on predstavlja?

Rečnik podataka zapravo predstavlja dekompoziciju tokova, odnosno skladišta podataka. To znači da se u rečniku opisuju dokumenta, odnosno informacije koje cirkulišu kroz organizaciju čije procese opisujete. Da biste opisali dokument uplatnica potrebno je u rečniku nabrojati sva polja koja se popunjavaju na uplatnici i za svako definisati tip podatka (domen) i ograničenja ukoliko postoje.

 

9. Čemu služi rečnik podataka?

Rečnik podataka će vam biti potreban nekoliko puta tokom izrade seminarskog rada. Pre svega, na osnovu rečnika podataka kreira se PMOV model. Dakle, ukoliko rečnik podataka nije pravilno napisan, svaka greška u rečniku će se odraziti na PMOV. Dalje, rečnik podataka se koristi i pri kreiranju tabela u bazi podataka, kada se definišu domeni kolona u tabelama.

 

10. Šta znači integracija podmodela, a šta integrisani model?

PMOV modele je potrebno kreirati na sledeći način:

1. Za svaki proces na drugom nivou potrebno je kreirati model PMOV. Takav model naziva se podmodel.

2. Nakon kreiranja podmodela za svaki proces potrebno ih je integrisati u jedan model. Takav model nazivamo integrisani model.

3. U integrisanim modelima nije potrebno prikazati atribute (oni su prikazani u podmodelima), radi preglednosti.

 

11. Na osnovu čega se kreira relacioni model?

Relacioni model se kreira na osnovu PMOV modela, a na osnovu pravila za prevođenje PMOV u relacioni model.

 

12. Čemu služi relacioni model?

Na osnovu relacionog modela kreiraju se tabele u bazi podataka, međutim kada se dođe do dela kada je potrebno specificirati tip podataka kolona, potrebno je konsultovati rečnik podataka.

Zapamtiti sledeće: tabele se ne kreiraju na osnovu PMOV modela, nego na osnovu relacionog modela. Ukoliko biste tabele pravili na osnovu PMOV-a, zašto biste onda pisali relacioni model?! U relacionom modelu se tačno uočavaju primarni ključevi, atributi i spoljni ključevi, pa se tabele na osnovu relacionog modela kreiraju "bez velikog razmišljanja", dok je na PMOV potrebno stalno "juriti" primarne ključeve kod slabih entiteta i spoljne ključeve...

 

13. Šta je potrebno prikazati u bazi podataka po zahtevima seminarskog rada?

Svaki član tima treba da kreira najmanje:

1. po 4 tabele

2. po 2 forme (od kojih jedna treba biti složena)

3. po 2 izveštaja (od kojih jedan treba biti složen)

4. po 2 kriterijumska upita (od kojih jedan treba biti složen)

 

14. Kako se brani seminarski rad? Šta je potrebno "spremiti" za odbranu?

Na odbrani seminarskog rada možete očekivati teorijska pitanja, kao i pitanja u vezi izrade seminarskog rada. Svaki član tima treba da poznaje ceo seminarski rad, jedino forme, izveštaje i upite brani svako svoje.

 

Anketa

Na konsultacije u vezi izrade seminarskog rada išao/išla sam:
 

Zapamti...

„Ne reci uvek šta znaš, ali znaj uvek šta kažeš.” Matias Klaudius

Institucije

Samo za urednike